Smanjenje stresa, smanjenje nezaposlenosti, više vremena sa porodicom, prijateljima za koje imamo sve manje vremena, efikasniji zaposleni radnici, jača ekonomija, očuvanje zdravlja, ...
Da li ste za?
Moja (laička) istraživanja pokazuju da su ljudi najproduktivniji ukoliko korisnom radu posvete 4 sata dnevno. To vreme se može povećati samo uz kvaltetan odmor i motivaciju, a nikako kroz stres, nesigurnost za radno mesto i slične metode koje smo dozvolili da budu dominantne. Moje mišljenje je da je stres na poslu samo ogledalo lošeg menadžmenta i organizacije, bez namere da uvredim sve one koji će se uvrediti.
Više studija u svetu je pokazalo slične rezultate i ozbiljno se razmišlja čak o ukidanju jednog radnog dana, kako bi se ostvarila bolja ravnoteža između rada i života. Neki smatraju je za "normalnu" radnu nedelju dovoljan i 21 sat. Quentin Fottrell na primer, u svom tekstu za MarketWatch, poredi Nemačku i Grčku, gde računa da Nemci godišnje na poslu provode skoro 45% manje sati, a produktivniji su od Grka za 70%.
Sve što sam naveo kao dobrobiti skraćenja radnog vremena mogu deteljnije da obrazložim ukoliko me motivišete svojom zainteresovanošću za ovu temu.
Da li je i kako to što predlažem ostvarivo?
Potrebna je baš vaša pomoć i inicijativa ukoliko se slažete i ukoliko ste zainteresovani. Skoro je donet nekakav Zakon o radu, videli ste kako to sve može brzo da se reši kad postoji dovoljno zainteresovanih.
Činjenica je da ćete kao pojedinac lakše lobirati Američkog senatora da vas podrži u onome što je vaš interes, nego što ćete dobiti samo odgovor na email od naših predstavnika u parlamentu.
Nemojte da vas to obeshrabri. Ako mislite da je ideja o skraćenju radnog vremena u redu, lajkujte, delite, pišite tekstove na tu temu, koristite društvene mreže da prvo saznamo da li ima dovoljno zainteresovanih. Ako nas bude dovoljno, možemo svi zajedno legalno i brzo pokrenuti takvu inicijativu.
Prema podacima sa sajta oecdbetterlifeindex.org, na vrhu work-life balance liste je Danska. U Nemačkoj je zakonski minimum trajanja godišnjeg odmora 24 dana, ali većina kolektivnih ugovora obezbedjuju odmor od 6 nedelja ili više.
Smanjenje stresa, smanjenje nezaposlenosti, više vremena sa porodicom, prijateljima za koje imamo sve manje vremena, efikasniji zaposleni radnici, jača ekonomija, očuvanje zdravlja, oporavak fonda zdravstvenog osiguranja, bolji kvalitet života, jačanje porodice, pravilnija distribucija kapitala...
