User Rating: 5 / 5
Ovaj tekst pišem u dobroj nameri i posvećujem ga prvenstveno svojoj porodici, pa zatim našim penzionerima koji su me inspirisali, a i svim dobronamernim čitaocima, uz molbu svima njima da mi pomognu da ga i dovršim.
“Pre upuštanja u raspravu o glavnoj stvari,” što bi moji pravnici rekli, zamolio bih lekare da, u slučaju da se teže razbolim, delimično modifikuju usvojeni protokol i da me neposredno pre priključenja na kiseonik ili respirator, ukoliko sam u stanju da je tako nešto moguće, nateraju da progutam supenu kašiku rena. Ne mora da bude domaći ren, može i onaj “C” ren, iako kažu da je austrijski, nije mi se loše pokazao u nekim drugim prilikama… Dalje, za potrebe ovog teksta ću sve prepisati, u nadi da ću što veći deo materijala preuzeti iz “sveta ideja”, a manji broj iz ostalih izvora. Svako nenavođenje izvora je slučajno, tako da vas molim da me opomenete da ih navedem.
E ovako…
Pokušaću da kažem zašto smatram da je došlo vreme za pitanja. I zašto ja doživljavam ovu pandemiju kao priliku. Priliku koja se javlja jednom u 100 godina.
Teško je normalnom čoveku da razmišlja i priča o nekakvoj prilici dok ljudi u celom svetu umiru. U trenutku pisanja ovog teksta je samo u Srbiji potvrđeno 1476 obolelih, hospitalizovano 874, na respiratoru 81, a umrlo 39 ljudi. Sinoć sam se čuo sa prijateljicom koja se trenutno nalazi u Angoli, kaže mi da je trenutno tamo bolja situacija, da je ukupno zaraženih 8, od kojih je 2 umrlo. A da li je bolja? Ako se bavimo procentima, mogli bismo da kažemo da je u Srbiji umrlo 2,65%, a u Angoli 25,00% potvrđenih. Ista računica bi rekla da je u svetu u trenutku početka pisanja ovog teksta umrlo 5,15% potvrđenih. Kada kažemo da od “običnog gripa” godišnje umre 0,5% čitaoc treba da razume da je to ipak malo drugačija računica. A ovo je, pored ostalog, prilika da se taj “mali broj” od 0,5% u budućnosti što više smanji. Ako je i 0,1% hajde da težimo da ga svedemo na npr. 0,001%
Ideja je sledeća…
Dosadašnje životno iskustvo me je naučilo da smo bar mi, koji smo nastanjeni ovde u Srbiji srčani, kreativni, često i tvrdoglavi i zatucani, a suviše često i pravi idioti.
Na žalost, na primer, naša srčanost nas, u krajnjem skoru, najčešće dovodi samo do velikog broja kardio-vaskularnih oboljenja. (osim ako se bavimo sportom?)Pitanje ili kritika nas uključuje u mod u kome mislimo da smo napadnuti i krećemo da se branimo.
To je u sporadičnim slučajevima inicijator dobrih stvari, ali nas sve načešće mnogo košta.Jedan moj dobar prijatelj bi ovde naveo razliku između kritike i kritizerstva, ali za sad ću ostati samo zahvalan za to što, ako zatreba, o tome imamo koga da pitamo za detalje.
Pitanja i pretpostavke su, na kraju, osnov svake nauke, tako da se nadam da će ovo što pišem poslužiti istraživačima, a i nama drugima, da u najkraćem mogućem roku krenemo ka traženju odgovora.Bez pravog pitanja, mogućnost da dođemo do pravog odgovora je zanemarljiv!
Ako smo se složili oko toga koliko su pitanja važna, ja bih na dalje krenuo da ih postavljam inicijalno, u nadi da ćete mi se priključiti sa vašim pitanjima.
Pitanje: Da li su postojeći medicinski protokoli za zbrinjavanje pacijenata obolelih od gripa takvi da im donose više koristi nego štete?
https://journals.lww.com/em-news/blog/breakingnews/pages/post.aspx?PostID=508
https://issuu.com/28jun/docs/handbook_of_covid-19_prevention_and_treatment_srps
Pitanje: Da li pored nabavke respiratora prednost treba dati i pažnju usmeriti ka jačanju imuniteta?
Kada je ovo počelo, prvo smo bombardovani informacijama o nekakvoj citokinskoj oluji, koja nas toliko ošteti da u krv uđu bakterije i nakon toga sve otkaže. Kasnije tek saznajemo da ova pojava nije ekskluzivitet kod novog virusa. Čak se ispostavlja da je kod ovog virusa manje izražen onaj deo sa sekundarnim napadom bakterija.
Iako je potpuno logična reakcija u tom periodu bila hyperinflammation + zdravorazumska logika => immunosuppression, moja naopaka logika je to odmah odbacila kao pogrešan pristup.
Jer umesto da razmišljamo da je odgovor imunološkog sistema preteran, treba da razmišljamo samo da je pogrešan.
Ako imamo situaciju da je većina pacijenata ipak sa blažim simptomima, (oni sa jačim imunitetom??), ... kakav bi trebalo da nam je odgovor. U tom trenutku smo imali samo mogučnost palijativne nege - respiratori, a sve ipak ostaje na prirodnim odbrambenim mehanizmima...
Pitanje je bilo da li bi trebalo da se oslobodimo straha i jačamo imunološki odgovor umesto da ga ublažavamo?
Neposredno nakon toga sam delimično dobio odgovor kroz onaj drugi link na francuskom iz prethodnog pitanja.Pitanje: Da li je logično da se u vreme posta verujućim bolesnicima omogući prilagođen način ishrane u bolnicama?
Sa jedne strane plućna oboljenja idu ruku pod ruku sa neuhranjenošću, u Vojvodini se koristi slanina sapunjara kao odlična zaštita. Sa druge strane, ljudi uz pomoć gladovanja uspevaju da se izbore sa teškim upalama, potvrđeno je i naučno da gladovanje redukuje upale i ispravlja čak i hronične upale.
Pitanje: Da li penzionerima treba dozvoliti izlazak iz kuće?
Da se razumemo, da sam ja mestu naših vladara, sa informacijama u trenutku donošenja odluke o ostajanju u kućama, verovatno bih učinio isto.
Međutim, baš u cilju očuvanja zdravlja starije populacije potrebno je aktivno razmišljati o tome kako prevazići problem koji je nastao odlukom da se stariji od 65 godina zatvore.
(U krajnjem slučaju, da sam stariji od 65 godina, da li bi mi se možda više isplatilo da izađem na ulicu i prijavim se prvom policajcu koga vidim. Za mesec dana zatvora, doprineo bih društvu za 30 hiljada dinara, imao bih stan i hranu, a uz dobro vladanje svakog dana bih imao priliku da izađem napolje u dvorište da prošetam?)
Broj godina života često ne daje pravu sliku stvarne biološke starosti organizma. Mnogi stariji sugrađani su još uvek sa nama samo zahvaljujući kretanju.
"Struka" na koju se pozivaju sigurno zna koje su posledice zatvaranja u kuće, sve uz stres izazvan raznim strahovima i neizvesnošću. Kako god da razmišljam, kriterijum preko 65 mi ne pije vodu. Posmatrajući ljude oko mene ispada da je ta ugrožena kategorija verovatno 40+, a da ima mnogih 70+ koji su u malom riziku?
Stres i imunitet
Ovaj članak mi je npr. interesantan… https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4465119/
Možda “struka” ima razloga da misli da i nije loše kad vas neko uplaši sa TV-a ili SMS porukom.
Naime tokom akutnog stresa koji traje nekoliko minuta, određene vrste ćelija se mobilišu u krvotok, potencijalno pripremajući telo za povrede ili infekcije tokom aktiviranja mehanizma koji se u poslednje vreme popularno zove „bori se ili beži“.
(Segerstrom SC, Miller GE. Psychological stress and the human immune system: a meta-analytic study of 30 years of inquiry. Psychol Bull. 2004;130:601–630.)Akutni stres takođe povećava nivo pro-upalnih citokina u krvi.
(Steptoe A, Hamer M, Chida Y. The effects of acute psychological stress on circulating inflammatory factors in humans: a review and meta-analysis. Brain Behav Immun. 2007;21:901–912. )Ali...
Hronični stres koji traje danima i godinama, poput akutnog stresa, povezan je sa višim nivoom pro-upalnih citokina, ali sa potencijalno različitim posledicama po zdravlje.
(Gouin JP, Glaser R, Malarkey WB, Beversdorf D, Kiecolt-Glaser J. Chronic stress, daily stressors, and circulating inflammatory markers. Health Psychol. 2012;31:264–268. )Upala je potreban kratkotrajni odgovor za eliminaciju patogena i započinjanje izlečenja, ali hronična, sistemska upala predstavlja deregulaciju imunološkog sistema i povećava rizik za hronične bolesti, uključujući aterosklerozu i krhkost.
(Ershler WB. Interleukin-6: a cytokine for gerontologists. J Am Geriatr Soc. 1993;41:176–181.)Druga posledica hroničnog stresa je aktiviranje latentnih virusa. Latentna aktivacija virusa može odražavati gubitak imunološke kontrole nad virusom, a česta aktivacija može prouzrokovati habanje imunološkog sistema.
(Pawelec G, Akbar A, Caruso C, Solana R, Grubeck-Loebenstein B, Wikby A. Human immunosenescence: is it infectious? Immunol Rev. 2005;205:257–268. )Zanimljivo je da ovi odgovori možda nisu isti za sve. Na primer, kod onih koji su doživeli nevolje u ranoj fazi života, verovatnije je da će se pokazati prenaglašene imune reakcije na stres.
(McEwen BS. Brain on stress: how the social environment gets under the skin. Proc Natl Acad Sci USA. 2012;109:17180–17185.
Carpenter LL, Gawuga CE, Tyrka AR, Lee JK, Anderson GM, Price LH. Association between plasma IL-6 responses to acute stress and early-life adversity in healthy adults. Neuropsychopharmacology. 2010;35:2617–2623.)Pitanje: Koje podatke je bitno prikupiti prilikom prijema pacijenata?
Kada se sve ovo završi, verujem da će mnogim istraživačima, biti važno da analiziraju šta je zaista važno kod očuvanja imuniteta.
Voleo bih da smo kreativni i da kreiramo dobar upitnik.Od toga da li su pacijenti sa blažim simptomima pili kafu i u kojoj meri, koliko unose šećera, da li se bave sportom i slično. Mogu biti bitni npr. podaci o vakcinacijama, lekovima, ishrani (gmo, konzervansima), propistljivim crevima, antibioticima i crevnom florom...
Na primer, bilo bi interesantno da znamo koliki je broj pacijenata sa kritičnim manifestacijama prethodnih godina primao vakcine za sezonski grip.Pitanje: Da li je uzdržavanje od kašlja i kijanja izazvanih strahom i protokom informacija jedan od uzroka loše kliničke slike kod nekih pacijenata?
Prirodni način za sprečavanje gomilanja telesnih tečnosti u plućima nije dobro sprečavati. Velika je važnost da pri tome ne zarazimo druge i socijalno distanciranje jeste veoma važno. Ali nedostatak kretanja i boravak u zatvorenim prostorijama nas takođe ubacuju u taj začarani krug koji nas čini osetljivima. Da li je važno pronaći balans i ne povećavati broj osoba koji time postaju ugrožena kategorija?
Ovde su takođe, nama običnim ljudima, potrebne prave informacije, kako bi zajedno došli do kreativnih rešenja. Bilo bi sa jedne strane bolje pustiti sve one koji imaju mogućnost da se samoizoluju na selu u kući sa dvorištem, ali sa druge strane promena lokacije je način za širenje zaraze. Potrebne su nam ideje i ovde...
Pitanje: Koliko nestandardne, šivene zaštitne maske smanjuju mogućnost šitenja zaraze?
Generalno, problem sa zaštitnim sredstvima nastaje kad nam stvori utisak lažne sigurnosti. Ne verujem da postoji velika razlika između prljave ruke ili prljave rukavice.Pitanje: Da li je dugotrajno nošenje maski opasno po zdravlje?
Prirodno je da prilikom udaha unesemo po koju bakteriju, ali i da izbacimo po koju prilikom izdisaja. Lično mislim da maskom štitimo druge, i mislim da je opravdano da je nosimo u prodavnici i slično. Međutim, svako duže nošenje maske ja lično smatram opasnim. Nošenjem maske sprečavam prirodno izbacivanje bakterija iz pluća, dok im ujedno stvaram vlažno i toplo okruženje idealno za povećanje njihovog broja. Da li ćemo imati povećan broj pacijenata sa bakterijskom upalom pluća kod revnosnih poštovalaca preporuka?
